Поучени крајње погубним историјским искуствима у вези са стварањем вештачких нација и језика на уштрб српске нације и српског језика, увиђајући све присутније и нескривеније тенденције усмерене ка изградњи тзв. војвођанског националног, културног и језичког идентитета, те свесни коришћења војвођанског сепаратизма као средства за додатне притиске на Србију и њено руководство од стране западних центара моћи у време савремених геополитичких турбуленција, Институт за политичко умрежавање увиђа потребу за заштитом и афирмацијом српског историјског, културног, политичког, економског, верског и језичког идентитета територије северно од Саве и Дунава, кроз историју познате као Српско Војводство, односно Срема, Баната и Бачке.
Посматрани простор вековима је био насељен како Србима, тако и другим народима. За српски народ је, међутим, он био далеко најважнији, јер је у време непостојања независне српске државе одиграо важну улогу не само политичког, већ и културног, духовног и образовног центра српског народа. Срби северно од Саве и Дунава су још на Мајској скупштини 1848. године рекли своје мишљење о будућности тих простора, а на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи и на Великом народном збору у Руми 1918. године га и потврдили. За разлику од тога, мимо воље Срба и осталих народа на посматраном простору, комунисти су већ 1944. године произвољно и крајње недемократски прогласили Аутономну покрајину Војводину, а која, са значајним ингеренција, и данас постоји. С обзиром на то да су територијални суверенитет и интегритет Србије вишеструко угрожени, као и на све отвореније и антипатриотски настројене наступе војвођанских сепаратиста који се срачунато укључују у дириговану антисрпску кампању свих непријатеља Србије из окружења, Институт за политичко умрежавање овим манифестом позива све српске родољубе, али и све грађане Србије да јавно стану у одбрану Српске Војводине, односно Срема, Бачке и Баната као саставних делова Србије, као племените, слободарске и ванвременске идеје која је увек пружала подједнаке услове и шансе за живот и рад свим онима који је поштују и у њој вредно живе и раде.