Нулта тачка аутор Цвијетин Миливојевић

  • од

Цвијетин Миливојевић написа поодавно: Није Беба све што кмечи…!

У тих неколико речи стаде сва постоктобарска фрустрација свих ослободилаца који су најпре кренули да ослободе себе сопственог материјалног сиромаштва, превасходно монтенегринске провин(ијен)ције…

Али, и бебе знају да трче почасни круг. И то више пута…

Још од Карла Великог, чији је двор у Ахену у односу на онај у Константинопољу ромејски био као претхришћанска катакомба у односу на Свету Софију, један од омиљених спортова Германа био је истрага Словена, који, тада, нису били потурице. И гле, зграда у којој је у Мастрихту децембра 1991. стварана више Унија, него европска, управо се звала – Шарлмањ.

Види то Цвијетин, па својим ступцима подсећа да су нацисти само најбезобзирнија туцибраћа и најпреданији настављачи (к)лика и недела онихкоји су веровали, а богоми и данас верују, да су „виша раса”. И ко зна шта се све окотило у вучјој јами монструозног картела И.Г. Фарбен, главног финансијера Хитлерове машинерије НСДАП.

Нажалост, у овој 2020. Години, када се слави 75 лета „победе над нацизмом”, мора се, тешка срца, констатовати да нацизам никада није побеђен. Није могао антиципирати чак ни Мордехај Леви, познатији као Карл Маркс, да ће сународници Немци на изборима изгласати такву охлократију која ће бити спремна да све спржи и сатре да би стигла у своју Валхалу. Није могао ни Ерих Блер, познатији као Џорџ Орвел, антиципирати да ће незнање постати моћ у тој мери да ће вируси мутанти завладати светом. Нису могли ни борци антихитлеровске коалиције антиципирати да ће хиљаде гестаповаца, есесоваца, хитлерјугендаша и ајнзацентрупаша бити помиловано после

Другог светског рата и с ентузијазмом једног Меклоја бити инкорпорирано у темеље Аденауерове Немачке, НАТО, и нове Европске заједнице коју су стварале поражене земље по диктату сила победница, пре свега САД.

Ко не верује, нека се распита ко су били и шта су у Другом светском рату радили генерали НАТО Шпајдел и Хојсингер, генерал Ферч, генерални инспектор обновљеног Бундесвера, генерал Камхубер, командант по милости Американаца обновљене немачке ратне авијације, адмирал Руге, командант зановљене морнарице и многи, многи други.

У папучама и дубоку старост, помиловани од стране западних савезника,дочекаше и сва три генерала који су априла 1941. без објаве рата бесомучно кренули на Краљевину Југославију: Немци фелдмаршал Вилхелм Лист и барон Максимилијан фон Вајхс, као и Италијан Виторио Амброзио…

Прародитељски грех „нове Европе” и јесте нацистички „корнерстоун”. Да је денацификација Трећег Рајха интернационално урађена тако темељно као што је интернационално урађена медијска „нацификација” српског народа, можда не би било ни рата у Југославији 90-их, а можда, чак, не би било ни короне. Показаће пракса и време, рекао би Маркс. Можда.

Сврста ли се, сматра Цвијетин Миливојевић, Србија под вођством неког Изногуда (који ће себи изградити нови Колос Сунца) на погрешну страну, прошла би као Александар Гаврилович Шљапњиков (1885-1937), „један од главних вођа” (Солжењицин) Петроградског совјета у време Октобарске револуције и потоњи Комесар за рад у бољшевичкој влади…

Или, као доктор права Емил Хаха (1872-1945), квислиншки протектор Чешке и Моравске…

Може ли се бити Европљанин а жмурети пред повампиреним хакенкројцом? Шта ће чекати „унзерен киндерн„? Нешто опасније од короне ? И томе слично…

П.С. Около дођох, вођо, Морачом топовском рову!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *