Највећи успех српског народа у протеклом 20. веку је његов биолошки опстанак и очување државности. Протекли век био је најкрвавији у историји људског рода, а сви ратови и глобална превирања нису заобишли ни српски народ. Штавише, српски народ је, процентуално гледано, био један од највећих страдалника у два светска рата.
У Првом светском рату изгубили смо преко милион становника, од тога 1/3 способних мушкараца. У Другом светском рату број српских жртава такође је прешао милион, с тим да је српски народ на територији тзв. Независне Државе Хрватске преживео стравичан геноцид, без премца по својој бестијалности и свирепости у савременој Европи. Довољно је подсетити да је само у логору Јасеновац страдало чак 700.000 Срба и управо зато је данас Јасеновац симбол страдања нашег народа у 20. веку.
У два светска рата наша отаџбина је у периодима од по неколико година била окупирана и распарчана, где су окупатори над нашим народом вршили етноцид и културоцид најгоре врсте. Када томе додамо и то да су Срби на почетку 20. века прошли два Балканска рата, а на крају 20. века чак три локална – са Хрватима, босанскохерцеговачким муслиманима и Албанцима, јасно је да биолошки опстанак сам по себи представља огроман успех.
Ништа мањи успех није ни очување наше државности, која је у свим поменутим ратовима била озбиљно угрожена. Нажалост, она није била угрожена само деловањем окупаторских војски, већ и политичких и друштвених идеја које су биле потпуно супротне српском националном бићу. С тим у вези, читав 20. век испреплетен је српским успесима на бојним пољима и неуспесима за преговарачким столом или при државном уређењу ослобођених српских територија.
Наравно, увек са поносом треба истаћи да смо ми победници Балканских ратова, Првог светског рата, Другог светског рата, али и ратова за одбрану српског народа на простору Босне и Херцеговине и Косова и Метохије 1990-их. Објективно посматрано, у 20. веку смо као народ извојевали и две велике војно-политичке победе – Војводину и Републику Српску. Оба простора су после вишевековне борбе и репресије дошла под контролу српског народа, иако то није био нимало лак задатак, јер су биле под снажном контролом и утицајем римокатоличке, односно исламске цивилизације.
