Увођење санкција Русији, шта се добија, а шта губи?

  • од

Поновo ће се отворити многа питања, међународно право које ја на издисају, а руска специјална операција је поставила основе неког новог поретка, па би у новонасталим околностима признање Косова и Метохије и дозвола за његов пријем у ООН биле нешто сасвим нормално, а  потапање Републике Српске и проглашење Срба за геноцидни народ били само природан процес, о губљењу економских привилегија из сарадње са РФ не треба говорити, значи нова национална понижења за које не постоји никаква гаранција да се неће догодити. Мислим да се само се чека да се подигне рампа па да нам се све то наметне на нејбезобзирнији начин.

Заузврат добићемо отварање неких нових поглавља у преговорима са ЕУ,  који да скоро ништа не значе у новонасталим околностима, обећање да ћемо добити помоћ за штету коју би могли да претрпимо, а видимо како пролазе они који верују обећањима, као и прегршт лепих речи о демократском капацитету српског народа и Србије. 

Реално то њих ништа не кошта, а нас? 

Лако је паметовати, али ићи својим путем, е то је већ нешто! Намерно не спомињем интимна осећања нашег народа и у том смислу наших односа са руским народом, јер тек тада не би било речи ни о политици, ни о неутралности,  него напротив било би само речи о љубави, солидарности и сарадњи која се подразумева у међусобним односима са Руском Федерацијом, док нас са друге стране чека само понижење…

Без наивности, ситуација јесте неугодна, али није безизлазна. 

Мислим да требамо бити пажљиви, поштовати вољу грађана Србије и не уводити санкције Русији, ако треба ту вољу проверити и на референдуму и из те неутралне позиције тражити шансу за побољшање свеукупног положаја Србије.

Некако мислим да нисмо склони препустити  другима да управљају Србијом и на тај начин изгубити право да контролишемо своју судбину и будућност Срба и Србије.

Иван Стоилковић, председник  Демократске партије Срба Македоније